Finansije i Osiguranje - Srbija

Banke odolevaju naletu veštačke inteligencije – sigurnost depozita i dalje važnija od novih tehnologija

Ipak, još mnogo vremena će proteći do odlaska klasičnih banaka u prošlost. Na ekonomskom forumu u Beču, koji tradicionalno organizuje "Fajnenšel tajms", stručnjaci ističu da će kreditiranje malih i srednjih preduzeća biti vodilja ka boljitku, uz dužno poštovanje veštačke inteligencije.

Šta bismo mogli da očekujemo od evropske ekonomije u naredne dve godine? Brži rast privreda zemalja istočne Evrope od zapadnog dela Unije. I to znatno.

Para za kredite ima, jer je Evropska investiciona banka potpisala ugovor sa Unikredit bankom od 890 miliona evra za podršku malim i srednjim preduzećima u istočnoj Evropi.

Dakle, ulaganje u veštačku inteligenciju, o čemu se najviše pričalo – da, ali to je samo deo pretpostavke rasta koji još nije ključan.

"Fokusirajmo se na Srbiju. Rast bi trebalo da bude podstaknut potrošnjom, ali i izvozom. Investicijama kao što je Ekspo, ali i ulaganjem u inovacije. Ipak, demografska kretanja biće glavni izazovi", navodi Đorđo Marano, ekonomski stručnjak za investicije iz Milana.

Direktor Instituta za ekonomiju Unikredit banke, čije je sedište u Milanu, Edoardo Kampanela konstatuje da geostrateška pomeranja teraju Evropu da se okreće sebi.

"Da formira lance snabdevanja i preuzme deo proizvodnje koja će se iseliti iz Kine. Bez obzira na opasku da nema alternativa ruskom gasu, mislim da i to može da se reši sa drugih tržišta i drugim vrstama energije koje se dobijaju ne samo iz gasa i nafte", dodaje Kampanela.

Novac je i dalje u rukama banaka

Banke u budućnosti neće propasti – poruka je bankara sa ekonomskog skupa u Beču.

Dva razloga za to su: prvi je novac, i to veliki novac privrede i domaćinstava je kod banaka, za razliku od tehnoloških kompanija. Drugi razlog je što postoji velika regulativa centralnih banaka koje regulišu finansijske institucije i tokove tog novca.

"Ti startapi imaju odlične ideje, ali im često fali kapitala koje bi im banke mogle pružiti. Postoji mogućnost da banke uđu u saradnju što se i događa na tržištu da velike banke počnu sarađivati i finansirati te fintekove i zajedno raditi na novim proizvodima koji su primereniji novom dobu i sa konkurencijom koja se javlja na tom tržištu", objašnjava Hrvoje Dolenec, direktor za Makroekonomske analize Zagreb.

Bankari optimistični kada je reč o poslovanju

Ekonomije istočne i jugoistočne Evrope stabilno rastu, smatraju bankari i optimistični su kada je reč o budućnosti poslovanja banaka na tim tržištima.

"Stabilan rast beleži se u svim zemljama u kojima naša banka radi. Mi smo u mnogim zemljama sistemska banka koja sarađuje u makroekonomskim politikama sa vladom. Ali, Poljska, Srbija i Hrvatska će ove i iduće godine beležiti rast, a bez obzira na uvođenje veštačke inteligencije, u Beogradu i Novom Sadu planiramo da širimo mrežu i povećavamo broj filijala", navodi Teodora Petkova, direktorka Unikredit banke za istočnu i jugoistočnu Evropu.

Bez obzira što mnogi kažu da neke kladionice imaju bolju infrastrukturu i informatičku podršku od pojedinih banaka, u Beču se moglo videti više sedih glava nego mlađih stručnjaka. To je, valjda, zato što je u bankarstvu sigurnost depozita važnija od mladih stručnjaka i novih tehnologija.